čet - 29.12.2005
Živi i pusti druge da žive
Stigla sam u rodni grad i od tada se ne krećem dalje od mog "kruga dvojke".
Utisci su takvi da mi ih je teško preneti u reči ali se medjuljudski i porodični odnosi koje trenutno preživljavam najlakše mogu sumirati u reči iz naslova. Znači, gledaj svoja posla, a ne tudja. Ne komentariši i ne pametuj nego ćuti i prihvati. Mudre reči i savete zadrži za sebe jer u ćeš u suprotnom naići jedino na nerazumevanje.
Naravno, skoro svi su me pitali kada ću se udati - kao da su žene tek tada ostvarene i uspešne. Nije bitno šta si pre toga ostvario i naučio i gde si bio. NE - dok se ne udaš nisi ništa. I da vam kažem, ne znam kada ću se udati niti mi je to trenutni životni prioritet. Ono što znam je da nikada nisam bila ovoliko srećna i zadovoljna i molim se Bogu da tako i ostane. Sve ostalo mi je nebitno.
Takođe sam po ne znam koji put shvatila da Srbija mnogo bolje izgleda iz daleka, sa reklama, Interneta, televizije. U snovima i uspomenama. Srbija koja je za mene uvek bila simbol radosti, smeha, opuštenosti, spontanosti, postala je Srbija u kojoj vladaju tuga, napetost, neljubaznost, grubost i psovke.
Live and let live.
posted by makilica at 29. decembar 2005 12:05:00 |
Permalink |
sre - 21.12.2005
Verujem, ne verujem
Sinoc sam u e-mailu drugarici glagol "neverujem" napisala zajedno. Tek jutros sam ukapirala gresku. Necu, nisam, nemoj i nemam su jedini negirajuci glagoli u srpskom jeziku koji se pisu zajedno. U mom slucaju peti je neverujem. Ocigledno je da nemacki sa svojim dugim spojenim recima utice na mene. Hmm, na hrvatskom ce se necu uskoro pisati ne cu. A kaj ne?
Pocinje da me hvata panika pred put kuci (klasicni odlasci dva puta godisnje na po nedelju-dve). Ovoga puta ostajem kratko, nepunih 7 dana. Kada sam Ovde kuca je Tamo a kada sam Tamo kuca je Ovde. Sreca zbog odlaska i susreta sa najmilijima je pomesana sa strahom od reakcije na sve ono sto je isto k'o i lani. Trudim se da ne mislim o tome.
Svima vama koji me citate i ne citate zelim sve najbolje u Novoj godini, zdravlje, srecu i snagu u svim poduhvatima kojih se budete latili.
I za kraj moja licna dostignuca u ovoj godini.
1. Priblizila se zajednickom zivotu sa mojim zlatom. Ostvarenje u sledecoj godini.
2. Nasla novi posao (peti po redu u poslednjih sest godina) koji bi trebao biti jos bolji od prethodnih. Na starom poslu dogurala do bonusa (14-e plate).
3. Provela najduzi odmor do sada (ne racunajuci skolske raspuste), izdrzala planinarenje po Josemitiju i zaljubila se u San Francisco.
4. Nakon 3.5 godine videla najbolju drugaricu. Tek tada shvatila koliko je sada sve drugacije i da mi svi prethodni e-mailovi i telefonski razgovori nikada nece vratiti i nadoknaditi sve one propustene zajednicke kafe i razgovore.
5. Napunila 30 i primetila koliko je 30 jedan lep broj. I dalje mi se cini da sam u 25-oj.
6. Prestala da citam vesti i novine uopste. Koristim samo RSS feed-ove ali i oni me smaraju. Cak ni Vreme vise ne citam. Pobacala sve stare odstampane tekstove od 2000-te do 2003-e. Od tada je vreme relativno.
7. Procitala duplo vise knjiga nego u prethodnoj godini. Otkrila Bernharda Schlinka i Paula Austera. Procitala cak i prevod jednog romana na nemackom.
8. Zategla mishice zahvaljujuci plivanju. Povremeno dzogirala i planinarila. Naucila da vozim rolere na ravnom a odustala od skijanja. Nije ni bitno, ionako sam se redovno smrzavala na pisti a cipele su me veoma zuljale. Izbrisala video na kome padam sa skija. Sve u svemu, bila je ovo uspesna sportska godina.
9. Pocela da pisem blog. Na prste jedne ruke mogu nabrojati prijatelje koji ga citaju ali sam zato upoznala neke druge interesantne face. Mastam da uzivo upoznam neke od njih.
10. Napunila pet godina boravka u CH. Da sam iz EU, sada bih imala stalnu radnu dozvolu. Ovako, moracu da se strpim jos 5 (ukupno 10). Nema frke, sta je to za mene.
11. Naucila da dobre ideje ponekad treba zadrzati za sebe jer na pocetku slabo vidimo u kojoj meri se mogu ostvariti. Ne istrcavati pred rudu. Jos bolje upoznala granice svojih mogucnosti.
12. Naucila da neki ljudi ne zele ili ne trebaju nasu pomoc. Takodje naucila da trazim pomoc i da se ne obazirem na glupi ponos.
posted by makilica at 21. decembar 2005 14:35:00 |
Permalink |
At 21. decembar 2005 15:25:00, tanja
Stvarno si imala doooooobru godinu:) Od srca ti zelim da ti sledeca bude jos bolja i da ti donese puno ljubavi i srece:) Lepo se odmori i jos lepse nam se vrati:) Ljubac:)
At 23. decembar 2005 17:31:00, bamby
Uzivaj iz sve snage :))))Auster je bas mocan! probaj skijanje opet;) svidece ti se garant. a30 je tako nekako popunjen broj :)))
At 23. decembar 2005 17:46:00, lepa
Eh, kad ce doci vremena da obican svet ovde kod nas podvuce crtu posle jedne godine i bude zadovoljan ucinjenim. I jos da bude zensko i ima 30 godina. Srecna nova godina i ne plasi se dolaska ovde. Optimizam spolja prija.
ned - 18.12.2005
King Kong (2005)
Prevarena od strane nekih kritika sinoc sam u bioskopu odgledala do sada najskuplji snimljen film ($207,000,000). Ne zelim da trosim reci na svoje razocarenje ali samo da napomenem da su u mom drustvu bila trojica obozavalaca Petera Jacksona i svi smo se slozili da bi naslov mogao biti "Titanic meets Jurassic Park". Gospodar prstenova je za King Kong-a tata. Tata na kvadrat. Moja ocena filma se svodi na sledece (tudje) recenice: "Džekson je izgleda rešio da zadovolji svoje adolescentske snove i da za to utroši brdo (tuđih) para" i "Ne samo po fizionomiji već opsesivnosti i manijakalnom pogledu na upropašćenu traku izvanredni Džek Blek u ulozi režisera Karla Denama slika je i prilika samog autora u svojim luđim trenutcima." Tacno da tacnije ne moze biti. Upropašćena traka i pare (obrati jos jednom paznju na cifru) koje su se mogle uloziti u nesto mnogo, mnogo korisnije. Ali ne, Jackson zeli da bude novi gospodar Holivuda a u medjuvremenu neka nam je Bog u pomoci.
U svakom slucaju toplo vam preporucujem da ta tri sata ulozite u Edukatore ili A History of Violence.
posted by makilica at 18. decembar 2005 14:03:00 |
Permalink |
At 18. decembar 2005 14:22:00, Zli
U poslednjih nekoliko godina glavna stvar pri izboru filma mi je minutaža. Ako u kritikama piše "ima nekoliko fenomenalnih scena", a film traje 3 sata, to mi i nije neka preporuka. I ja bih mogao sa toliko snimljenog materijala da ubodem nešto dobro. Ali ako je film ispod 120, to je već nešto. Eto, A History of Violence (odličan film, pridružujem se preporukama) - 96 minuta, King Kong (doduše, nisam ga još gledao, ali recimo da si u pravu) - 187.
At 18. decembar 2005 22:14:00, Repetitor
Ja ne samo da sam gledala A History of Violence, i ne samo da mi se svideo, vec sam o tom odlasku u bioskop i na blogu pisala, a kasnije film i preporucivala (cini mi se Zlom u komentarima), a ipak nisam imala pojma o kom filmu pricas dok nisam kliknula na link. Patetik.
At 31. decembar 2005 22:08:00, Ilija (Neregistrovan) (Neregistrovan)
King Kong je dobar film. Naspram gomile filmova baziranih na Marvel stripovima i sličnih gluposti King Kong je pravo osveženje.
Da je Kong vredan gledanja pokazuje i dosta dobrih recenzija od strane običnih ljudi. Istina, u njemu neće uživati svako, ali ga definitivno ne bih ocenio kao gubljenje vremena...
At 19. januar 2006 15:22:00, makilica (Neregistrovan) (Neregistrovan)
@Ilija: Naravno, ukusi su razliciti. Tebi se film verovatno dopao. :) Sto se mene tice, da je bio sat vremena kraci i bez onih bljak cudovista i sl. mozda ne bi bio gubljenje vremena... Dok naravno, 3.5 sata filma "Prohujalo sa vihorom" nikada nije gubljenje vremena. ;)
sub - 17.12.2005
Basel
Kada se umorite od svakodnevice a posebno od kupovine novogodišnjih i bozićnih poklona a lenji ste da primenite još jedan od recepata za zimsko čišćenje organizma najbolji način za osveženje je kratko putovanje u jedan od obliznjih gradova, u mom slucaju Bazel, grad u kome se nalazi po meni najlepša gradjevina (gradska kuća iz 14. veka) u Švajcarskoj. Šareni grad na tromedji čiji me kej nevidjeno podseća na novosadski (ne, nisam odatle) i još jedan manji a draži iz mog rodnog grada na obali Save.
(Napomena: Moja mašta može svašta a takodje, sa približavanjem blitz odlaska u Srbiju postajem veoma sentimentalna i nostalgicna).
Jedno od omiljenih mesta za susrete u Bazelu je Tinguely fontana u blizini gradskog pozorista koja se zimi zamenjuje Gluhwein (kuvano vino) Treffpunkt-om u okviru bozicnog sajma. Zapamtite rec Treffpunkt, trebace vam ako budete dolazili u Švajcarsku jer se pedantni Švajcarci sastaju na takvim obelezenim sastajalištima - cak i u svakom vozu postoji po jedan Treffpunkt u nekom od vagona. Ima u Bazelu još puno toga, na primer jedan totalno cool jazz club ali ono što mi se najviše dopada je opuštena i vesela atmosfera kakvu ćete sresti mozda samo u Suisse Romande.
posted by makilica at 17. decembar 2005 0:00:00 |
Permalink |
pet - 09.12.2005
Ofarbane krave
Moram da podelim ovaj link sa vama. :)
Ofarbane krave su me podsetile na ofarbane medvede (simbol Berna) izložene u Cirihu ovog leta, kao znak prijateljstva izmedju Berna i Ciriha. Koliko je meni poznato, izmedju ta dva grada postoji rivalstvo, ili bolje rečeno, Cirižani ne vole ljude iz Berna jer su spori i nedovoljno uspesni (najvece pare se vrte u Cirihu) ali zato Cirižane ne voli ostatak zemlje jer su prepotentni i još štošta. Ipak, to je duga priča ... :)
U medjuvremenu sam pronasla sledeću informaciju vezanu za akciju sa medvedima. Znači, nakon lavova 1986-e, krava 1998-e i preko 1080 klupa tokom 2001-e, ove godine smo uživali u medvedima. Ideja sa kravama je navodno kopirana od Novog Zelanda do Amerike tako da nije ni čudo da smo ih videli i u Ženevi.
Jedan od ciljeva akcije je naravno bilo i jačanje imidža Ciriha u zemlji i inostranstvu tako da se pitam kako bi izgledao neki od gradova u Srbiji okićen šarenim orlovima ili pak medvedima, zašto da ne? Verujem da bi bilo atraktivno. Ciriški grb mozete videti ovde a bernški ovde i ovde.I još jedan link takodje sa Soda Zitron Bloga sa lepim slikama Ženeve i okoline.
posted by makilica at 9. decembar 2005 16:26:00 |
Permalink |
At 14. decembar 2005 13:58:00, makilica (Neregistrovan) (Neregistrovan)
@charlotte, i meni je to prvo palo na pamet ali ne usudjujem se da ih poredim. :) Ipak, licno mislim da poredjenje i ne bi bilo umesno posto je jedina slicnost izmedju BG-djana i Cirizana u prepotenciji. Izvin'te BG-djani! :)
Za Bazel ne znam, raspitacu se. :)
@niko: moram malo! :)
At 14. decembar 2005 14:14:00, buki
a ovde u minkenu ima sarenih lavova (simbol minhena)na sve strane. samo u pesackoj zoni ih ima 20. znam da su ukrali tu ideju samo ne znam od koga
Švajcarska svakodnevica
1.
Ovde je postojanje zajednicke vešernice
normalnost. Znaci, nemaš svoju veš mašinu (tek poneko je ima, obicno porodice
sa decom) najcesce zato što su kupatila toliko mala da se jedva okrenes u njima
a kamoli da mozes da ubacis i veš mašinu. Nego, deliš dve mašine, nekad cak i
samo jednu, uz dva dryer-a sa stanarima cele zgrade. Naravno, postoji plan kada
ko pere ili ako imaš srece, ziviš u zgradi u kojoj plan ne postoji nego se
upisuješ na listu po principu ko prvi mašini, njegova mašina. Poznato je da su
narodi iz naših krajeva u toj veštini veoma dobri. :)
U mojoj zgradi postoji fiksni plan, napisan
godinu dana unapred od strane domarke (vec sam je pominjala u epizodi Obriši
cipele) a ukoliko ne zeliš da sušiš veš u dryer-u mozes da ga okaciš da se suši
prirodno ALI moraš da ga skineš do sledeceg dana u 8 ujutro. Kako je zimi u
prostoriji za sušenje ciča zima (nema grejanja, štedi se) mozete pretpostaviti
da nema šanse da se veš osuši do sledeceg jutra. U stanu naravno nemam mesta a
i ne zelim da prostirem veš u njemu tako da vec 3.5 godine ignorisem to glupo
pravilo i elegantno ostavljam veš da se suši citavih 24 sata, od jedne veceri
do sledece. Do sada se naravno samo domarka bunila, jer u principu mesta za
susenje ima dovoljno i cak ako se moj ves osusi u toku dana a nekom zatreba
vise mesta a samim tim i ono koje sam ja zauzela, uredno
ce skinuti moj ves sa zice i poslagati na jednom stolu. (Da li prepoznajete komplikaciju u prethodnoj recenici?) Isto bih i ja uradila sa
njihovim. I vuk sit i ovce na broju.
Što se tice malih kupatila: kako cemo u
novom stanu imati malo kupatilo pocela sam da planiram ugradjivanje raznoraznih
polica i ormarica ispod lavaboa, pored radijatora i slicno, po sistemu
iskoristi svaki ćošak. I naravno, na predivnim i super organizovanim
svajcarsko-nemackim sajtovima postoji tona saveta tipa kako urediti stan a
samim tim i kupatilo tako da sam juce otkrila i ovaj i jednostavno zanemela od srece. Znaci, sve
što treba da uradim je da unesem dimenzije kupatila i pametni programčić će mi
sve izracunati. Jupi!
Napomena: nadam se da prepoznajete malu ironiju
u ovom tekstu. Takodje zelim da naglasim da sam ja ZA pravila i propise i
srecna sam sto ovde sve super funkcionise. Ipak, i nakon 5.5 godina
kohabitacije sa Švajcarcima uvek mi je smešno kada vidim koliko neki ljudi ne
vide nimalo dalje od nosa, mislim, propisa.
2.
Sve ovo pisem jer sam u prethodne dve veceri kradom prala ves mimo propisa i plana. Kada bih cekala svaku trecu nedelju i to petak uvece (takav mi je plan), mislim, mozete zamisliti sta bi se desilo. Zaboravi. I tako sinoc naletim na komsiju koji je prao u jednoj masini a ja u drugoj i pocnem:
- "Oh, izvini, dozvolila sam sebi da iskoristim drugu masinu, sve ce biti gotovo za sat vremena, nadam se da ti ne smeta." (slobodan prevod sa svajcarskog formalnog jezika)
- "Nema problema, veceras nije ni moj termin. I ja perem ilegalno ali naravno, to necemo nikom reci, zar ne?"
Osmeh njegov, jos veci moj. Takodje je stranac. Dovidjenja, prijatno vece, opet osmeh ali zaista od srca. Ne onaj svajcarski, lazni.
Ilegalno. O Boze. Kada mi je pomenuo tu rec osecala sam se u najmanju ruku kao Prle i Tihi. Ilegalno. Strava. Bez daljeg komentara.
3.
Malopre sam od drugarice koja od nedavno zivi u Nemackoj dobila reakciju na ovaj post i uz njenu dozvolu je i objavljujem.
Vidis zanimljivo je to sto Svajcarci imaju taj karakteristican kez. Svabe se uopste ne keze, mada ni ne smeju. U stvari mislim da oni ni ne znaju za humor. Ja sam kod ovih mojih uocila samo tri "smeska":
1. "Ha" - znaci neodobravanje ili sumnju, i ima ironican prizvuk
2. "Ha, ha" - znaci "zanimljivo, hm"
3. "Ha, ha, ha" - to vec znaci da je mozda nesto i smesno
posted by makilica at 9. decembar 2005 10:37:00 |
Permalink |
At 9. decembar 2005 11:53:00, mandara
Hih, to je baš slatko. A eto, da se desi ovde (u mom ovde) onda bi bilo -Samo nešto muvaju, niko ništa ne poštuje...- Kaže jedna pametna teta- Dobro mi je tamo gde nisam... Eto. Pa, dobro jutro lepi... :)
At 9. decembar 2005 13:59:00, makilica (Neregistrovan) (Neregistrovan)
Kako god mislis Niko. Sto se mene tice, ne mislim da je sve lazno niti zelim da moji citaoci steknu takav utisak (a da ne pricam da ne bih zivela u zemlji u kojoj je sve lazno) ali njihov osmeh (posebno u usluznim delatnostima) cesto JESTE i to je istina.
At 9. decembar 2005 22:43:00, Repetitor
Preseli se u LA. Zajednicka masina, nema plana i programa, pere ko kad hoce, osmehivanje uglavnom genuine mada propraceno laganim mirisom travice.
At 14. decembar 2005 10:59:00, charlotte (Neregistrovan) (Neregistrovan)
Hahaha... Je l se secas filma Rozmarina beba? E pa i ona se srela sa Onom komsinicom pored zajednicke masine za ves. ALI! Ti ne moras da brines, ionako se uskoro selis.
A koji te sistem pranja vesa ocekuje u novom stanu? Sigurna sam da si se sve raspitala.
Super tekst, hahaha
sre - 07.12.2005
Mašta može svašta
Sinoć sam u bioskopu odgledala The Chronicles of Narnia snimljen po knjizi C.S.Lewis-a. Iako nisam ljubitelj specijalnih efekata, film mi se veoma dopao zbog same priče i fantazije na kojoj je zasnovana. Klinci koji glume u filmu su baš slatki, posebno mala Lucy, a i Tilda Swinton je dobro odigrala ulogu zle veštice. U tih 140 minuta (bez pauze) sam se totalno prepustila prelepoj bajci i neprestano razmisljala o onim lepim godinama detinjstva kada sam se hranila takvim pričama.
Evo i linka ka jednoj kritici koja mi se dopala.
Ah, šta mi se još desilo jutros. Udubila sam se u čitanje knjige i hladno propustila stanicu tramvaja na kojoj sam trebala da izadjem. Očigledno me je obuzela Narnia. :)
posted by makilica at 7. decembar 2005 13:31:00 |
Permalink |
uto - 06.12.2005
Našli smo stan
Nikako da stignem da pišem o svemu i iako bih žarko želela o hrani, smešnim dešavanjima i još smešnijim "bitnim" vestima iz ovdašnjih novina, kolegama i pričama sa pauze za ručak za sada ipak ono najvažnije. :)
Sticajem neverovatno srećnih okolnosti već nakon par nedelja aktivne potrage za stanom našli smo baš onakav kakav smo želeli (dovoljno velik, sa pristojnom cenom, u prizemlju i sa terasom, ovde zvanom Gartensitzplatz) i selimo se u januaru. Najpre dragi (ko je rekao da dame imaju prednost? :)) a zatim i ja. Šalim se naravno, rado bih se preselila već sutra ali kako do kraja januara radim u Bernu ne putuje mi se svakog dana vozom do Ciriha i nazad. To je u stvari bio glavni razlog zašto menjam i posao. Znači, od februara mi sledi četvrta totalna promena u poslednjih pet godina: novi posao, novi grad i nova lica.
I dok će mi promena posla sigurno prijati, promena mesta boravka a samim tim i neizbežno traženje i sklapanje novih prijateljstava me uopšte ne vesele. Bern sam zavolela kao svoj rodni grad i koliko god sam na početku govorila da nije lep kao Ženeva ili bogat kulturnim i muzickim desavanjima kao Cirih, glavni gradic mi je toliko prirastao za srce da sam u stvari veoma tuzna sto ga uskoro napustam. Šmrc. Schmerz.
Tesim se time da i u Cirihu imam prijatelje i veliki broj kolega pa necu bas pocinjati od nule. Naravno planiram da se vikendom vidjam sa svima onima rasutim po Švajcarskoj (ako počnem da nabrajam gradove, zaseoke i sela tekst će poprimiti skandaloznu i neopravdanu dužinu ali znajte da mislim na sve vas). Postala sam dobra cak i u blog networking-u ciji je prvi proizvod bila poseta pre par dana kod Zolike. Rekao je da ce napisati svoj izvestaj a što se mene/nas tice zelim da ponovim da smo uzivali u rakiji, sarmi i pečenju a najviše u pesmi Selo moje lepše od Pariza.
posted by makilica at 6. decembar 2005 16:07:00 |
Permalink |
pon - 05.12.2005
Medeni kolač
Omiljeni slatkis ovde je tzv. Lebkuchen iliti medeni kolač. U Bernu je omiljeni i najčesci motiv na njima zastitni znak grada: medved. Na slici vidite kolač koji sam dobila kao poklon za rodjendan od moje robne kuce i koji smo tek juče u slast pojeli. Bilo mi je zaista zao mede ali slast je slast. :)
posted by makilica at 5. decembar 2005 16:54:00 |
Permalink |
wellcome to the Serbia. sreca da postoji Internet.