sub - 23.06.2007
Filmski kutak II deo
Odavno se nisam bavila filmskim kutkom pa evo najnovije liste favorita:
1. An Inconvenient Truth - Al Gore je svakako bolji lik u odnosu na Buša a gledajući ovaj film naučila sam mnogo toga o temama i činjenicama o kojima nisam ništa znala. Pogledajte i zamislite se.
2. Bobby - film je po meni imao suviše epizodnih likova (naravno od strane dobrih kao i u ovom momentu popularnih glumaca) ali kraj me je ostavio u suzama. Činjenica da je posle ubistva JFK-a i Bobby-ja USA definitivno krenula nizbrdo (sa kulminacijom glupog Buša) me je podsetila na Djindjićevo ubistvo i Srbiju nakon 2003. Verovatno sam zato plakala još više.
3. The Queen - perfektna gluma, Helen Mirren zaslužuje Oskara na kvadrat, zanimljiva i svima poznata priča.
Gledajući jednu scenu u kojoj se kraljica šeta na svom prelepom imanju rekoh mužu u šali (napomena: moram da vežbam reč muž :)) "eh, kako bih se lepo dosadjivala da sam ja kraljica" a on mi odgovori "ma ne bi se ti dosadjivala niti bi toliko šetala po imanju, ti bi sedela i pisala kraljičin blog". :)
4. Breaking and entering - volim ih sve: Jude-a Law-a, Juliette Binoche a posebno Anthony Minghella-u. Priča obuhvata višeslojne nivoe i teme i prvih sat vremena mi je zaista držala pažnju dok je kraj bio očekivan i brz.
Zaista mi je žao sto Branka Katić više ne snima "velike prave" filmove nego uglavnom epizode u trajanju od dve minute.
5. Lost in translation - znam, film je stariji i gledala sam ga još kada se pojavio i veoma mi se dopao. Kasnije sam se plašila da ću ponovnim gledanjem pokvariti utiske, ali sam se na kraju odvažila i ponovo oduševila. Film je jednostavno savršen.
Negde sam pročitala da ga je Sofia Coppola snimila kao predah od rada na pripremama za Mariju Antoanetu (koje su navodno počele nekoliko godina pre snimanja) i vidite šta predah može da proizvede.
Što se tiče švajcarskih filmova, lista je mnogo kraća ali dobra. :)
1. Die Schweizermacher (u bukvalnom prevodu onaj koji "pravi" Švajcarce) - kult film.
2. Warum syt dir so truurig? - dokumentarni film o životu i tragičnom kraju kultnog švajcarskog kantautora Manija Matera o kome sam pisala ovde.
3. Das Fraulein (Gospodjica) - mnogo je pisano o ovom filmu, evo i linka ka sajtu. Ja sam iskreno očekivala još više ali Mirjana Karanovic je dovoljan razlog za gledanje.
I za kraj jedan anti favorit: 2 days in Paris. Odavno nisam gledala dosadniji film i ispunjen sa više klišea od ovoga. Volim Julie Delpy ali ovaj film je baš smaranje. Uopšte ne razumem kritičare koji ga dižu u nebesa. OK, nisam kritičar pa možda zato. :)
1. An Inconvenient Truth - Al Gore je svakako bolji lik u odnosu na Buša a gledajući ovaj film naučila sam mnogo toga o temama i činjenicama o kojima nisam ništa znala. Pogledajte i zamislite se.
2. Bobby - film je po meni imao suviše epizodnih likova (naravno od strane dobrih kao i u ovom momentu popularnih glumaca) ali kraj me je ostavio u suzama. Činjenica da je posle ubistva JFK-a i Bobby-ja USA definitivno krenula nizbrdo (sa kulminacijom glupog Buša) me je podsetila na Djindjićevo ubistvo i Srbiju nakon 2003. Verovatno sam zato plakala još više.
3. The Queen - perfektna gluma, Helen Mirren zaslužuje Oskara na kvadrat, zanimljiva i svima poznata priča.
Gledajući jednu scenu u kojoj se kraljica šeta na svom prelepom imanju rekoh mužu u šali (napomena: moram da vežbam reč muž :)) "eh, kako bih se lepo dosadjivala da sam ja kraljica" a on mi odgovori "ma ne bi se ti dosadjivala niti bi toliko šetala po imanju, ti bi sedela i pisala kraljičin blog". :)
4. Breaking and entering - volim ih sve: Jude-a Law-a, Juliette Binoche a posebno Anthony Minghella-u. Priča obuhvata višeslojne nivoe i teme i prvih sat vremena mi je zaista držala pažnju dok je kraj bio očekivan i brz.
Zaista mi je žao sto Branka Katić više ne snima "velike prave" filmove nego uglavnom epizode u trajanju od dve minute.
5. Lost in translation - znam, film je stariji i gledala sam ga još kada se pojavio i veoma mi se dopao. Kasnije sam se plašila da ću ponovnim gledanjem pokvariti utiske, ali sam se na kraju odvažila i ponovo oduševila. Film je jednostavno savršen.
Negde sam pročitala da ga je Sofia Coppola snimila kao predah od rada na pripremama za Mariju Antoanetu (koje su navodno počele nekoliko godina pre snimanja) i vidite šta predah može da proizvede.
Što se tiče švajcarskih filmova, lista je mnogo kraća ali dobra. :)
1. Die Schweizermacher (u bukvalnom prevodu onaj koji "pravi" Švajcarce) - kult film.
2. Warum syt dir so truurig? - dokumentarni film o životu i tragičnom kraju kultnog švajcarskog kantautora Manija Matera o kome sam pisala ovde.
3. Das Fraulein (Gospodjica) - mnogo je pisano o ovom filmu, evo i linka ka sajtu. Ja sam iskreno očekivala još više ali Mirjana Karanovic je dovoljan razlog za gledanje.
I za kraj jedan anti favorit: 2 days in Paris. Odavno nisam gledala dosadniji film i ispunjen sa više klišea od ovoga. Volim Julie Delpy ali ovaj film je baš smaranje. Uopšte ne razumem kritičare koji ga dižu u nebesa. OK, nisam kritičar pa možda zato. :)
posted by makilica at 23. jun 2007 17:23:00 | Permalink | 0 comments
Poslednji put '96, Petrovac. Predlazem (barem) Hrvatsku ;)